Mrđan Bajić (Beograd, 1957) je srpski vajar i slikar. Završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Jovana Kratohvila. Između 1985. i 1990. godine radio je na Fakultetu likovnih umetnosti kao asistent. Godine 1995. dobio je stipendiju Polok-Krasner fondacije iz Pariza. Od 1997.  radi kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Godine 2002. Mrđan Bajić je učestvovao na 25. bijenalu u Sao Paolu sa projektom Jugomuzej. Godine 2007. nastupa na 52. bijenalu vizuelnih umetnosti, gde predstavlja Srbiju projektom Riset(eng. Reset).

Mrđan Bajić je samostalno izlagao u mnogim evropskim gradovima poput Beograda, Zagreba, Ljubljane, Pariza, Stokholma, Krakova, a takođe su njegovi radovi viđeni i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, Veneciji, Monaku i Solunu.

Nagrade:  Fond Ilija Kolarević, (Beograd, 1980); Fond Sreten Stojanović, (Beograd, 1981); Sedam sekretara SKOJ-a, (Zagreb, 1983); Premija Gradske zajednice kulture za 1983. godinu, (Beograd 1984); III PIJS, (Pančevo, 1987, 1993); Fond Ivan Tabaković, SANU, (Beograd, 1991); Nagrada Salona Monruž za skulpturu, (Pariz, 1992); Sava Šumanović, (Novi Sad, 2000); Fond Vladislav Ribnikar, (Beograd, 2001).

Prema rečima dr Jasmine Čubrilo, Mrđan Bajić pripada retoričkoj struji nove umetničke scene u Srbiji nastale početkom devedesetih godina 20. veka. Zapravo, Bajić je tu retoričku liniju u skulpturi počeo da razvija već tokom osamdesetih godina. U prvoj polovini devedesetih Bajićeva umetnost se ogleda u burnom neoekspresionističkom izrazu, dok se u drugoj polovini devete decenije oseća blago smirivanje oblika i linija. Uticaj Bajićeve umetnosti se takođe može videti i u radovima mnogih mlađih umetnika, njegovih učenika.