Gergelj Urkom

Gergelj Gera Urkom (Skorenovci, 1940) završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1969, sa specijalkom 1970-71. Bio je član neformalne grupe, zajedno sa Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem i Rašom Todosijevićem, koji su se na početku svojih umetničkih aktivnosti okupljali oko Galerije Studentskog kulturnog centra. Učestvovao je na prvim istorijskim izložbama nove umetnosti sedamdesetih na beogradskoj umetničkoj sceni kao što su Drangularijum (1971), Oktobar ’71 (1971) i Oktobar ’72 (1972) u Galeriji SKC-a, zajedno sa Damnjanom i Todosijevićem na izložbama primarnog slikarstva u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu (1970-71), na Festivalu u Edinburgu (1973), na izložbama Savremene jugoslovenske umetnosti u Nemačkoj, Belgiji, Luksenburgu i Italiji (1978-79), na prvim i drugim Jugoslovenskim dokumentima u Sarajevu (1987, 1989). Samostalne izložbe priredio u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu 1980, u Salonu Muzeja savremene umetnosti (1981) i u više navrata u Galeriji Studentskog kulturnog centra. Od 1973. živi u Londonu, gde je učestvovao na više grupnih izložbi i između 1992. i 2003. godine predavao na Chelsea College of Art and Design. 

Prema Mišku Šuvakoviću, „Slikarstvo Gergelja Urkoma usredsređeno je na dva problema: (I) na optičku i konceptualnu granicu slikarstva, i (II) na optičku i konceptualnu rekonstrukciju generativnih puteva građenja (slikanja) i uspostavljanja slike kao umetničkog dela. Njegovo slikarstvo je konceptualno u tom smislu da on teži linearnom odnosu koncepta kao predideje za generisanje slike, tj. za postignuće njene čulne pojavnosti“. Za svoje poimanje slikarstva Urkom je uveo i koristio pojam refleksivno slikarstvo podrazumevajući pod tim „promišljenje, osmišljavanje, dakle preliminarno mentalno utemeljivanje i predviđanje završnog izgleda slike čije je izvođenje zasnovano na autorovim strogo određenim i pažljivo nadziranim propozicijama“.

Krajem 80-ih godina radi nekolicinu srodnih slika sa nazivom Jabuka, u kojima je rešavao slikarske probleme o kojima je i sâm svedočio sledeće: „Kada imam nešto unapred predodređeno kao oblik mogu da se koncentrišem na proces slikanja, mogu da razmišljam o svakom kvadratnom centimetru slike. Jaje kao predmet ništa mi ne znači, ali treba mi forma, njena vizuelna vrednost. Posle sam, s istim ciljem, prešao na formu jabuke“.

Gergelj Urkom mediji

No items found

Gergelj Urkom – Svi radovi

Molitva

Gergelj Urkom CV