Ana Bešlić (Bajmok, 16.03.1912 – Beograd, 28.01.2008)
Ana Bešlić je rođena 16. marta 1912. u okolini Subotice, blizu Bajmoka, na salašu „Šara pustara“, u uglednoj bunjevačkoj porodici. Osnovnu školu završava u Bajmoku. Dalje se školuje u Zagrebu, Gracu i Beču. U periodu između (1923–1932) uči nemački i francuski, istoriju, književnost, umetnost i uzima časove klavira. Kada joj je bilo osamnaest godina dolazi u kontakt sa glinom, koju joj otac donosi sa Dunava, i vaja svoju prvu skulpturu – Portret oca. Udaje se (1937) za univerzitetskog profesora filozofije dr Kajicu Milanova i preseljava u Beograd. Studira vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1939– 1941). Vajarski odsek su vodili profesori Ilija Kolarević i Sreten Stojanović. Nakon drugog svetskog rata (1945) nastavlja studije na Akademiji u Beogradu. Profesori su joj Sreten Stojanović i Radeta Stanković, a potom i Toma Rosandić. Diplomirala (1947) na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.
Postdiplomske studije završila (1949) kod profesora Tome Rosandića. Saradnica u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950–1955) zajedno sa Jovanom Soldatovićem, Ratimirom Stojadinovićem, Olgom Jančić, Antom Gržetićem, Savom Sandićem i Milicom Ribnikar. Studijska putovanja saradnika Radionice: Dalmacija, Crna Gora, Pariz, Grčka, Istra, Venecija (1952–54). Talija – prva izvedena skulptura u javnom prostoru postavljena je u Letnjoj bašti na Paliću (1951). Velika izložba Henrija Mura u Beogradu i, istovremeno, Murova poseta Rosandićevoj radionici (1955). Drugi brak (1956) sa novinarom Jovanom Mesarevićem. Uz Jovana Soldatovića, Ratimira Stojadinovića, Aleksandra Zarina, Mišu Popovića, Jovana Kratohvila, Miloša Sarića i Olgu Jančić, pripadala je krugu mladih vajara u grupi Prostor 8 (1957–1958), koji su nastojali da dokažu mnogostrukost značenja skulpture u okviru arhitektonskih celina i gradskih parkova.
Nakon studijskog boravka u Nemačkoj (1967) počinje da radi sa novim materijalom – poliesterom. Uočena su četiri perioda njenog rada i umetničkog razvoja: školovanje (do 1954), asocijativna forma (1954–1962), prelazni period (1962–1966) i razdoblje sfere (od 1966), sa ciklusima Bojena lopta, Portret, Disk i Jastuci.
Samostalno izlagala od 1954, kada je imala izložbu sa Đorđem Bošanom u Subotici. Učesnica brojnih umetničkih kolonija i vajarskih simpozijuma. Izlagala je na značajnim izložbama jugoslovenske umetnosti u inostranstvu, npr.: Druga međunarodna izložba skulpture (Pariz, 1961), Savremena jugoslovenska umetnost (Rim, 1962), 25 jugoslovenskih umetnika (Venecija, 1962), Jugoslovenska tapiserija i skulptura (Bukurešt, 1966), Sedam beogradskih vajara (Hag, 1969), Savremeno jugoslovensko slikarstvo i skulptura (Koventri, 1973), Savremena jugoslovenska skulptura (Budimpešta, 1978). Izvela je znatan broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru, kao i u enterijeru u mnogim mestima nekadašnje Jugoslavije i u svetu. Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja: Nagrada 14. oktobarskog salona (Beograd, 1973), Oktobarska nagrada grada Beograda (1979), Dr Ferenc Bodrogvari (Subotica, 1983) i dr.
Skulpture Ane Bešlić nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama i zbirkama u zemlji i inostranstvu. Legat od dvadeset njenih skulptura čuva se u Gradskom muzeju u Subotici od 1983, kada joj je povodom tog poklona priređena retrospektivna izložba i objavljen monografski katalog autorke
dr Katarine Ambrozić. Preminula je 26. januara 2008. u Beogradu.
Biоgrafija prema dostupnoj dokumentaciji: Suzana Vuksanović (januar 2015), u: Vuksanović, Suzana. ANA BEŠLIĆ: EMANCIPACIJA FORME, Skulpture u javnim zbirkama i muzejskim kolekcijama (Izbor 1954‒2001), Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2015, 60-65.
