nazad na sve članke

Kreativni trag – vodič u budućnost

Essays

07.07.2021

Kako smo počeli  i zašto smo odabrali ovaj put

Slavko Timotijević

                  Pod ovim sloganom započeto je formiranje kolekcije Wiener Städtische osiguranja da bi se pokazalo kako je profil budućnosti već određen u prošlosti pa, ako je danas ono što je praktično već prošlost onda se na taj način upravo danas određuje budućnost. A stara je istina da, ako ostanemo zarobljeni u prošlosti onda kultura pa ni druge životne vrednosti posle izvesnog vremena neće postojati ili će izgubiti smisao. Ne zaboravljajući pri tom da se kvalitet prošlosti upravo potvrđuje u budućnosti činimo sve da danas stvorimo izuzetne i kreativne platforme u području gde se sreću umetnosti i ekonomija.  To istovremeno znači da ovaj slogan u potpunosti afirmiše strategiju i poslovnu politiku kompanije Wiener Städtische osiguranje jer smisao osiguranja jeste da nas kreativno razmišljanje i pravilne odluke danas odvedu u sigurnu i spokojnu budućnost.

                  Što se kvalitetniji  temelji postave danas kao prošlost neke budućnosti to će i budućnost biti kvalitetnija,  te ova strategija označava nameru projektanta da se upusti u avanturu istraživanja velikog broja aspekata umetničke scene sve do graničnih područja dešavanja na njoj kako bi stvorio platformu bogatu potencijalima, iznenađenjima i uzbuđenjem otkrića novog. Druga mogućnost, pak, bila je ta da bez ikakvog rizika, već definisane umetničke tokove i umetnička dela prošlosti sa već utvrđenim statusom i vrednosnim okvirima, ali bez razmišljanja o konstelaciji, samo premestimo iz nekog nedefinisanog konteksta u kontekst opremanja prostora. Obimno teorijsko istraživanje koje prethodi ili je sinhrono praktičnim iskustvima, svakodnevni uvid u lepezu događanja:  izložbe,  predavanja, promocije,  event-i, performansi i druga događanja koja čine umetničku scenu i društveni život; zatim događanja u glavnim izložbenim prostorima Srbije, muzejima i velikim državnim galerijama  sa bogatom  tradicijom, ali i događanja  u alternativnim prostorima studentskih i omladinskih institucija,  malim privatnim galerijama koje u teškim vremenima ipak opstaju u tržišnoj utakmici, i na kraju sadržaj samotnih ateljea umetnika koji na nekoj nevidljivoj periferiji stvaraju bez preke potrebe da svoje kreacije iznose na galerijsko  svetlo,  osnova su na kojoj su formulisani predlozi i stvarane odluke o uvrštavanju nekog umetnika i njegovog dela u kolekciju. Ovim želim da naglasim kako nije baš ni lako doći do adekvatnih saznanja o dešavanjima i koliko toliko objektivnog pogleda na aktuelnu umetničku scenu jer domaći sistem umetnosti je, ipak, veoma nestabilna konstelacija  u kojoj nema galerija  sa profilisanim programom, a praksa  umetnika  koji,  imajući  potrebu da izlažu u svakoj od postojećih  galerija da bi popunili svoju agendu reckama o osvojenim prostorima, govori o tome da je potrebno pratiti kompletna dešavanja, a ne samo galerije sa programom  koji bi se potencijalno uklapao u pretpostavljenu tezu kolekcije.  A teza bi, ukratko, trebalo  da reflektuje  one tokove  savremene umetnosti koji su u stručnom, muzeološkom i kunshistoričarskom  smislu bitni u najmanje tri aspekta:

1. Kao temelji na kojima počiva savremeno stvaralaštvo; kao koreni, kao uvek sveža izvorišta sa kojih se napajaju scene budućnosti i obezbeđuje  istorijski kontinuitet.

2.  Kao dinamični prostori dihotomije svest/stvarnost koji danas, u epohi kulture, zrače povezujući fizičke i materijalne sa mentalnim i estetskim aspektima dela. To znači da tek u sferama realnog života, gde se duhovnost i savremenost kontekstualizuju, one pokazuju  realne kapacitete  i svoj karakter  i otvaraju prostor za novu vrstu komuniciranja.

3.  Kao javni društveni dijalog  koji ima ulogu korektora,  alarmnog  svetla,  ali i svetionika sa blagorodnim i spasonosnim rešenjima. U tom smislu tvrdnja da je kolekcioniranje = komuniciranje ima svoje utemeljenje kao veoma sofisticirana, indirektna, ali i veoma efikasna društvena praksa koja dobija poseban značaj u 21 veku.

Sadržaj kolekcije:

•                   Sadržaj Wiener kolekcije je moderna, savremena, i aktuelna umetnost. Modernu, savremenu i aktuelnu umetnost  čine istorijska  i savremena  dela, autorski zahvati,  teme, sadržaji,  umetničke discipline  i postupci,  tehnike,  tehnologije i prakse koje su prisutne na sceni kod nas i u svetu. To je široki dijapazon postupaka od rada u klasičnim disciplinama (skulptura, slika, grafika, crtež) pa sve do primene savremenih načina rada kao što su objekti, instalacije, video instalacije, printovi, fotografija, internet, ambijentalna rešenja, kompjuterske forme i slično.

•                   Teme i umetnički sadržaji kolekcije  su teme i motivi savremene,  moderne i  aktuelne  umetnosti  sa nužnim  izletima  u ne tako  daleku  prošlost, ali i sa potencijalima anticipiranja budućnosti, što  ne isključuje  angažovani i sociopolitički diskurs koji je sve češće prisutan u delima savremene umetnosti.

•                   Sadržaj kolekcije pokriva umetničku produkciju od sredine pedesetih prošlog veka do danas sa namerom da se kroz kolekciju može pratiti kontinuitet umetničkih tokova kod nas. Konkretno, kolekcija se bavi razvojnim tokovima umetnosti, pre svega morfološkim gibanjima u prelomnim trenucima, statusom pojedinačnog dela i načinima reprezentacije u ambijentima nedobronamernog okruženja.

•                   Kolekcija je komponovana po tokovima,  srodnim  autorskim  vokacijama  i sferama idejno/ideološkog sa jedne strane i materijalno/estetskog korpusa dela sa druge strane, tako da se od pojedinih segmenata kolekcije mogu stvarati izložbe, mini ili nezavisna, a ipak celovita predstavljanja.

Identitet kolekcije

•                   Kostur kolekcije čine oni domaći  umetnici čiji radovi  poseduju dovoljno kvalitetnih  i savremenih osobina koje im omogućavaju da komuniciraju  sa međunarodnom scenom, radovi koji po svojoj vrednosti svakako imaju ili će imati muzejski značaj i koji su vrhunski u svome žanru, odnosno predstavljaju značajan doprinos savremenoj kulturi.

•                   Kolekcija projektuje svoj identitet u polje kulture kao neposredni eho društveno odgovornog delovanja Wiener Städtische osiguranja, zatim kao vrednu i zanimljivu  zbirku koja tangencijalno  dotiče  muzejsko-muzeološke prakse, ali teži konstituisanju nove institucije za savremenu umetnost i kulturu koja bi popunila hijatuse tegobnog postsocijallizma i tranzicije.

Takođe, kolekcija  stvara svoj identitet  afirmišući duh kulture 21. veka, komunikativnost i izuzetnost baziranu na teorijskom i praktičnom znanju, na poznavanju i primeni savremenih tehnologija i diverzitetu informativnih i umetničkih platformi što je svakako čini različitom od drugih korporativnih kolekcija na ovom području.

•                   U tom smislu kolekcija sledi, ili će ispuniti, najznačajnije linije predkonceptualne, konceptualne i postkonceptualne umetnosti:  liniju strukturalnosti, liniju misaonosti, liniju osećajnosti i liniju tehnologije. Smatramo da su sve navedene linije međusobno kompatibilne, da se pojedinačno ili skupa  mogu naći u delima  savremenih  srpskih  umetnika,  i da predstavljaju vrhunski  izbor za formiranje savremenog korporativnog  identiteta.  Ovaj opseg se može pratiti kroz sve discipline savremene umetnosti, počevši od moderne skulpture preko slikarstva sve do fotografije i tehnološke umetnosti.

                  Obimno i kontinuirano istraživanje moralo je razmatrati i događanja na međunarodnoj sceni, kao i sve one aspekte prožimanja u vreme dinamične fizičke, odnosno elektronske komunikacije pa je u tom smislu bilo veoma zanimljivo pratiti diskrepanciju u statusu i rejtingu pojedinih umetnika na domaćoj i inostranoj sceni a jedan od najeklatantnijih  primera je delo Marine Abramović koje je u domaćoj javnosti tek nedavno prepoznato kao vredno i to ne na osnovu uvida u njeno stvaralaštvo  i razumevanja  njenog rada već na osnovu odjeka njenog selebriti statusa,  postignutog nakon izuzetnih  uspeha u najvećim  svetskim  muzejima, pre svega Gugenhajmu i MOM-i. Naravno tu su i primeri Ane Knežević, Mihaela Milunovića  grupe dISTRUKTURA, da pomenem samo neke od uslovno  mlađih umetnika koji svoju stabilnu karijeru imaju i na međunarodnoj sceni.

                  Zato je obimno i detaljno  istraživanje  onaj fundament  na osnovu  koga se donose zaključci  o aktuelnom  umetničkom  i statusnom rejtingu umetnika i njegovog dela kao i o društvenom ambijentu u kome delo nastaje. Istraživanje je pokazalo da se može,  na osnovu  mnogih  pokazatelja i logički proizvedenih argumenata, ustanoviti sistem realnih prepostavki na osnovu kojih se sa velikom sigurnošću može ustanoviti da li će izabrana dela opstati i u budućnosti i pred očima stručne javnosti ili zadovoljiti  samo elementarnu ulogu dekorisanja prostora. U tom smislu svaka kolekcija je ogledalo svoga vlasnika pa je, stoga, možda baš ovde prilika da se ukaže na veoma kvalitetnu i harmoničnu saradnju između stručnog tima koji je iznosio predloge i komisije Wiener Städtische osiguranja koja je te predloge razmatrala i, uglavnom, usvajala.

                  Ako govorimo o teškoćama koje se nekako automatski pojavljuju kada se radi o formiranju korporacijske kolekcije bez stalnog izložbenog prostora to su pre svega ona ograničenja koja su uslovljena prostorom u kome se radovi mogu postaviti, kako u smislu dimenzija radova, odnosno njegovih gabarita ukoliko se radi o delu koje ima skulptoralne karakteristike tako i u smislu karaktera dela koje ne bi u tom smislu trebalo da štrči izvan okvira etičkih i poslovnih standarda korporacije, sem ako korporacija to ne postavi kao specifičan zadatak.