Goran Dragaš slika jedan davno zaboravljeni i nestali svet. Kombinujući autentične prizore napuštenih i propalih objekata sa starim fotografijama, on na meta niovu rekonstruiše i čuva od zaborava čitav jedan društveni i kulturološki sistem. U pitanju je svojevrsna arheologija koja beleži i rekonstriše sloj po sloj, nivo po nivo. Od privatnog života pojedinca do kolektivne istorije ćitave jedne zajednice Dragaš pokušava da spoji delove mozaika u autentičnu celinu. Kao centralni motiv u prvi plan izbija kuća kao mesto koje umetnik istražuje. U njoj se prepliću duhovnost, istorija, život, svakodnevne navike, sećanja. Kuća je ono toplo mesto, mesto nabijeno emocijama i sećanjem koje nasporije nestaje i bledi. Tragovi tog prošlog života vidljivi su dugo posle samog fizičkog napuštanja objekata i upravo tu činjenicu umetnik naglašava insistirajući na detaljima enterijera i skrivenim mestima. U tami prašnjavih soba, hodnika i tavana kriju se artefakti i memorabilije jednog davno prošlog vremena.