Performans „Volim te. Žao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti“ izveden je u Prištini, 2015. godine, u sklopu umetničkog projekta Baushtelle: Balkan Temple, kao saradnje 30 umetnika iz Ciriha, Beograda i Prištine. U sklopu istog projekta umetnica je izvela još dva različita performansa, u Beogradu i Cirihu, a sve na temu „U šta ti veruješ?“, što je bila glavna tema ovog projekta. U ovom performansu umetnica se bavi pitanjem ljubavi, preuzimanjem odgovornosti, davanjem oprosta i izmirenja; nacionalnog i jezičkog identiteta i konflikta kao posledice neosvešćenog, nesavesnog i neetičnog pozivanja na njih. Za vreme šestočasovnog izvođenja, umetnica izgovara na engleskom i srpskom jeziku 4 rečenice/mantre, preuzete iz tradicionalne havajske prakse, a urezuje ih skalpelom na prednjoj strani svog torzoa na albanskom jeziku (s kosovskim dijalektom). Ispred nje je ovčja koža, kao univerzalni simbol žrtve.

U kolekciji se nalaze dokumentacija i materijalni elementi performansa: participativni video snimci i finalna montaža (snimatelj Ilir Hasanaj); fotografije (fotograf Mario Topić); suknja koja je korišćena i za performans Average Human.