Fokus
O kolekciji
Essays
07.07.2021
Praksa stvaranja umetničkih kolekcija seže daleko u prošlost, u vreme renesanse kada su se na evropskim dvorovima osnivali kabineti retkosti, zbirke retkih predmeta, relikvija i umetničkih dela. Pripadnici aristokratije, crkveni velikodostojnici i vladari počinju da sakupljaju dela kao što su antičke skulpture, ali i dela savremenih umetnika i započinju praksu formiranja velikih umetničkih kolekcija koje se u kasnom XVIII i tokom XIX veka pod uticajem prosvetiteljskih ideja pretvaraju u prve javne muzeje. U drugoj polovini XX veka u posleratnoj Evropi i Americi mnogobrojne kompanije i finansijske institucije kao izraz svoje moći, ali i filantropskih ideala osnivaju umetničke kolekcije koje postaju nezaobilazan deo javne umetničke sfere i istorije moderne umetnosti.
Kolekcija Wiener Städtische je jedna od retkih umetničkih kolekcija sa ovih prostora koja se bavi lokalnom savremenom umetnošću, aktuelnim trenutkom i umetnicima koji danas i ovde stvaraju. Ova činjenica posebno dobija na značaju kada se ima u vidu da tržište za dela savremene umetnosti tako reći ne postoji i da su domaći umetnici prinuđeni da se na razne načine dovijaju ne bili njihov rad dobio i onaj preko potrebni finansijski element. Velike kompanije poput Wiener Städtische dobro znaju da je svaki dinar uložen u umetnost pre svega dobar primer odgovornog poslovanja koje brine o društvu i sredini u kojoj posluje, ali i investicija u nešto što nadilazi trenutno, u nešto što stvara trajnu kulturnu i civilizacijsku vrednost.
U situaciji kada glavne institucije koje bi trebalo da promovišu, sakupljaju i čuvaju domaću produkciju u oblasti savremene umetnosti na žalost ne rade, i čini se nemaju sluha za mnoge srpske umetnike i njihova dela, inicijativa Wiener Städtische na sakupljanju „vrhunskih dela“ zapravo označava ozbiljnost namere da se kolekcija formira oko strateškog cilja prepoznavanja i čuvanja od zaborava širokog spektra različitih umetničkih praksi i njihove burne istorije. Tako su na jednom mestu okupljeni artefakti prvih performansa iz 50-ih godina prošlog veka (Vladan Radovanović, Dei Leči), kao i akcije i dela sedamdesetih i osamdesetih godina koji su radikalno promenili tok domaće savremene umetnosti (Dragoljub Raša Todosijević, Ana Bešlić, Radomir Damnjanović – Damnjan, Zoran Popović, Gera Urkom, Neša Paripović, Ekipa A3, Nenad Bračić). Takođe, tu su radovi umetnika aktivnih tokom poslednjih decenija koji su tada ostvarili najznačajnije radove i koji čine okosnicu svakog pregleda scena sa kraja XX i početka XXI veka. Ovako koncipirana kolekcija veoma smelo nastoji da sveobuhvatnim pristupom umetničkoj sceni i njenim protagonistima omogući ne samo čuvanje i predstavljanje javnosti, već da postavi nova pitanja, i omogući nova „čitanja“ srpske umetnosti generacijama koje dolaze.
Objedinjavanje umetnika različitih generacija, individualnih poetika i kreativnih praksi, počev od onih najstarijih (Dei Leči, Vladan Radovanović), preko etabliranih umetnika srednje generacije (Aleksandar Rafajalović, Milan Aleksić, Anica Vučetić, Mrđan Bajić, Selena Vicković, Mihael Milunović, Srđan Apostolović) sve do najmlađih stvaraoca koji čine najaktivniji deo današnje scene (Maja Đorđević, Žolt Kovač, Nina Simonović, Ivan Milenković, Aleksandra Kovačević) ukazuje na smišljenu nameru kompanije da aktivno participira u polju kulture i doprinese boljem razumevanju nastanka umetničkih procesa, njihovog društvenog, političkog i kulturnog konteksta u sredini zahvaćenoj dugim i bolnim tranzicionim promenama.
Sama činjenica da jedno umetničko delo postaje deo neke javne zbirke daje sa jedne strane potvrdu i legitimitet umetniku kao neposrednom tvorcu umetničkog dela, ali i samoj kolekciji koja izlaskom u javni prostor dobija mogućnost da deluje na potpuno drugačijem polju, u sferi koja ne mora da prati stroga poslovna pravila. Wiener Städtische kao osiguravajuća kuća veoma dobro zna kakva je i kolika je vrednost umetnosti, kao i da ona najbolje funkcioniše u neposrednom kontaktu i komunikaciji koju imamo kada posmatramo neko umetničko delo. Posvećenost, znanje i izoštrena percepcija koje su uložene u formiranje ove kolekcije pokazuju želju kompanije da dâ doprinos razumevanju prošlosti, ali i bolje razume našu sadašnjost i ne bojeći se da pruži šansu vremenu koje dolazi.
