Fokus
Collecting is Connecting
Essays
07.07.2021
Slavko Timotijević
umetnost je vaseljena od milijardu svetova a istorija umetnosti je istorija ideja umetnika iz te vaseljene a ne…
Davno su prošla vremena kada su revolucionarne promene u umetnosti označavale početak novog ciklusa od 50-tak pa i više godina u kome bi stilske promene, promene jezika umetnosti definisale svoj smer, polako se razvijale, sazrevale i uspostavljale svoj diskurs u širem polju umetničkog i društvenog sistema.
Danas je umetnost ogromno područje delovanja i proizvođenja različitih diskurzivnosti tako da se slobodno može govoriti o gotovo nesagledivom mnoštvu što potvrđuje tezu o vaseljeni od milijardu svetova. Dakle, ako je potpuno jasno da je nemoguće obuhvatiti sve primere umetničkih praksi onda je jedno od mogućih rešenja takve situacije prepoznavanje logičkih, organski povezanih i diskurzivno srodnih umetničkih praksi kao specifičnih konstelacija, što će biti i ovde slučaj.
Polazeći od činjenice da je akumuliranje umetničkih dela najšireg spektra, popularno nazvano kolekcionarstvo, staro kao i kultura, zapravo kao i sama civilizacija, te da kulturna dobra (umetnička dela) imaju tu vitalnu osobinu da traju izuzetno dugo, jasno je da se oko ovih praksi stvaraju najrazličitiji društveni zapleti koji se završavaju muzejskim trijumfom, bilo da se radi o privatnom ili državnom muzeju. Umetnost, kultura generalno, danas su jedan od najvažnijih generatora društvenog života te stoga nije čudno da, po tvrđenju mnogih teoretičara umetnosti i društva, živimo u epohi kulture, a ona je stvorila snažan sistem u kome učestvuju svi i svi oni međusobno komuniciraju: od umetnika svih vrsta, najrazličitijih privrednih i finansijskih faktora, politike i institucija kulture, muzeja, galerija, izdavača medija, brojnih i posvećenih ljubitelja umetnosti, pa sve do usamljenih amatera koji u slobodno vreme produkuju svoja dela i komuniciraju putem njih u jednom udaljenom i perifernom podsistemu.
Polazeći od činjenice da je akumuliranje umetničkih dela najšireg spektra, popularno nazvano kolekcionarstvo, staro kao i kultura, zapravo kao i sama civilizacija, te da kulturna dobra (umetnička dela) imaju tu vitalnu osobinu da traju izuzetno dugo, jasno je da se oko ovih praksi stvaraju najrazličitiji društveni zapleti koji se završavaju muzejskim trijumfom, bilo da se radi o privatnom ili državnom muzeju. Umetnost, kultura generalno, danas su jedan od najvažnijih generatora društvenog života te stoga nije čudno da, po tvrđenju mnogih teoretičara umetnosti i društva, živimo u epohi kulture, a ona je stvorila snažan sistem u kome učestvuju svi i svi oni međusobno komuniciraju: od umetnika svih vrsta, najrazličitijih privrednih i finansijskih faktora, politike i institucija kulture, muzeja, galerija, izdavača medija, brojnih i posvećenih ljubitelja umetnosti, pa sve do usamljenih amatera koji u slobodno vreme produkuju svoja dela i komuniciraju putem njih u jednom udaljenom i perifernom podsistemu.
Savremeno kolekcionarstvo, a ovim izrazom mislim na akumuliranje pod stručnim nadzorom, danas je vrhunski oblik komunikacije. Ne samo kao obična razmena mišljenja i iskustava već kao najsofisticiraniji oblik razvijanja ozbiljnih strategija koje su bitne za kvalitetnu promociju, kako pojedinačne ličnosti ili privrednog subjekta, tako i društva u celini. Oko umetnosti se stvaraju zapleti koji omogućavaju lagodniji pristup osetljivim problemima, a sami umetnici su ti koji su na grudobranu, oni imaju dovoljno hrabrosti da iskorače i svojim delovanjem otvore put za osetljive društvene teme, dijaloge i delanja. Zato su katalog i izložba koju on prati naslovljeni pojmovima kolekcioniranje i komunikacija da bi tako ukazali na specifični konglomerat novoniklih fenomena u epohi rasta interesa za savremenu umetnost i institucije umetnosti.
Namera da se predstavi kolekcija umetničkih dela kompanije Wiener Städtische osiguranja motivisana je kako potrebom da se izloži oceni stručne i šire javnosti rad na dugogodišnjem projektu koji je uključivao veliki broj umetnika i drugih učesnika različitih profila tako i da se iznesu važna iskustva koja proizilaze iz odnosa ekonomskog poslovanja i specifične duhovne produkcije. Da bi se javnost uvela u suštinu dinamičnih tokova umetnosti kao i u odnose koje smo neposredno izneli, želeli smo da problem osvetlimo i nekim prethodnim iskustvima iz domena kolekcioniranja, kao i da predstavimo, koliko je to objektivno moguće, vitalne tokove savremene umetnosti i uvedemo čitaoce i posmatrače u realne posledice odnosa dva specifična sveta, ekonomije i kulture, čime marketinške teze o ispunjavanju uloge društvene odgovornog delovanja dobijaju porepoznatljivi i razumljivi lik humanosti.
Posebno i sa ponosom izdvojili smo i stavili na početak knjige dela za koja smatramo da su menjala paradigmu, da su toliko značajna da se bez velikih dilema mogu smatrati vrhunskim, a neka od njih i remek delima savremene kulture.
Tako, ovaj katalog zapravo određuje novi i u širem smislu javni život projekta koje je u osnovi i prapočetku trebalo samo da ispuni ulogu dekorativne lente u radnim prostorima kompanije. No, kako reče Pikaso, “slika ne postoji samo da bi bila dekor već je ona i oružje u borbi protiv neprijatelja”, a neprijatelji bi u ovom slučaju bili neznanje, ksenofobičnost, uskotračni pogled na svet i na kraju težak socijalni položaj umetnika i intelektualaca.
Sa druge strane, ovim katalogom se završava prva faza dugoročnog projekta koja znači elementarno konstituisanje kolekcije pa, ako se pod elementarnim može smatrati količina od oko 300 dela onda takav korpus dela može da znači zaokruženu izložbenu postavku srednjih razmera. No, važnija od količine umetničkih dela je konstrukcija kolekcije, trasiranje najvažnijih tokova savremene umetnosti počevši od zanemarenih događaja iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, preko konceptualne i postkonceptualne umetnosti nakon 1968, pa sve do postmodernističkog pluralizma koji počinje sedamdesetih i u različitim oblicima traje i danas. Fotografija u ovom projektu ima posebno mesto kao medij i umetničko sredstvo koje stoji u osnovi savremene umetnosti.
